Milorad Pavić – DVE GODINE POSLE:
Prevodi, izdanja i pozorišne predstave
Tokom 2010. i 2011. godine širom sveta pojavila su se nova ili obnovljena izdanja knjiga Milorada Pavića. Reč je o dvadeset prevoda. Tako su u Rusiji izašli romani Predeo slikan čajem, Unutrašnja strana vetra, Poslednja ljubav u Carigradu, Kutija za pisanje, Zvezdani plašt, Drugo telo i zbirka pripovedaka Raznobojne oči. U Americi su se u okviru Kindl elektronskih izdanja na amazon.com pojavili Unikat, Plava sveska i Drugo telo, a tokom jeseni se očekuje multimedijalno izdanje Hazarskog rečnika koje će sada biti dostupno širom sveta u digitalnoj formi.
Slovaci su u okviru izdavačke kuće “Slovart” štampali Predeo slikan čajem i Veštački mladež. Grci su objavili zbirku priča Dve lepeze iz Galate, a u Vilnusu, u Litvaniji izašao je Hazarski rečnik. Azerbejdžan je objavio Hazarski rečnik, jubilarno izdanje, sa slikom spomenika Miloradu Paviću u Tašmajdanskom parku.
Česi su Hazarski rečnik pustili u slobodnu prodaju samo kao ženski primerak, dok se muška verzija može naručiti jedino preko interneta.
Gruzijci su u Tbilisiju izdali Unutrašnju stranu vetra i Hazarski rečnik, dok su Turci obnovili Hazarski rečnik štampajući ga sada kao androgino izdanje (ujedinjeni muški i ženski primerak) sa autorovim predgovorom.
Interesantno je pojavljivanje Hazarskog rečnika u Indoneziji, koga je pratila burna književno-piraterijska priča.
U Srbiji je po pitanju Pavićevih knjiga potpuno druga situacija. Zbog neprimereno dugog trajanja ostavinske rasprave izazvanog reformom sudstva, do sada je objavljeno jedino novo izdanje Kratke istorije Beograda i Pavićev prevod Puškinovog “Evgenija Onjegina”, dok će se do kraja godine konačno pojaviti u izdanju Zavoda za udžbenike Hazarski rečnik, Unutrašnja strane vetra i Drugo telo, romani kojih već više od godinu dana nema na maternjem jeziku!
Slična srpsko-svetska situacija je i sa Pavićevim posthumnim pozorišnim životom. Prisutan je svuda, sem u Srbiji. Tokom 2010. i 2011. izvedene su premijere u Moskvi, Bukureštu i Prijedoru. Moskva je u formi mjuzikla izvela dramu Krevet za troje, Teatar Mik iz Bukurešta je dramatizovao Zvezdani plašt, dok je Gradimir Gojer, sarajevski reditelj, postavio u Prijedoru predstavu Petkutin i Kalina – Play Pavich, zasnovanu na dramatizaciji celokupnog Pavićevog dela.
Interesantan je i multimedijalni ruski projekat Hazarski rečnik – uživo, predstavljen na Sveruskom festivalu nauke u Moskvi ove godine. To je koncept prilaska ovom romanu sa modernog lavirintskog stanovišta koji podrazumeva arhitekturu, kompjuterske igre, pozorište, film, muzeološki prilaz, itd. Videti: „Живой Хазарский Словарь„
Česi su Hazarski rečnik pustili u slobodnu prodaju samo kao ženski primerak, dok se muška verzija može naručiti jedino preko interneta.
Gruzijci su u Tbilisiju izdali Unutrašnju stranu vetra i Hazarski rečnik, dok su Turci obnovili Hazarski rečnik štampajući ga sada kao androgino izdanje (ujedinjeni muški i ženski primerak) sa autorovim predgovorom.
Interesantno je pojavljivanje Hazarskog rečnika u Indoneziji, koga je pratila burna književno-piraterijska priča.
U Srbiji je po pitanju Pavićevih knjiga potpuno druga situacija. Zbog neprimereno dugog trajanja ostavinske rasprave izazvanog reformom sudstva, do sada je objavljeno jedino novo izdanje Kratke istorije Beograda i Pavićev prevod Puškinovog “Evgenija Onjegina”, dok će se do kraja godine konačno pojaviti u izdanju Zavoda za udžbenike Hazarski rečnik, Unutrašnja strane vetra i Drugo telo, romani kojih već više od godinu dana nema na maternjem jeziku!
Slična srpsko-svetska situacija je i sa Pavićevim posthumnim pozorišnim životom. Prisutan je svuda, sem u Srbiji. Tokom 2010. i 2011. izvedene su premijere u Moskvi, Bukureštu i Prijedoru. Moskva je u formi mjuzikla izvela dramu Krevet za troje, Teatar Mik iz Bukurešta je dramatizovao Zvezdani plašt, dok je Gradimir Gojer, sarajevski reditelj, postavio u Prijedoru predstavu Petkutin i Kalina – Play Pavich, zasnovanu na dramatizaciji celokupnog Pavićevog dela.
Interesantan je i multimedijalni ruski projekat Hazarski rečnik – uživo, predstavljen na Sveruskom festivalu nauke u Moskvi ove godine. To je koncept prilaska ovom romanu sa modernog lavirintskog stanovišta koji podrazumeva arhitekturu, kompjuterske igre, pozorište, film, muzeološki prilaz, itd. Videti: „Живой Хазарский Словарь„