Kako je od autora Hazarskog rečnika i – verovatno – budućeg nobelovca, Milorad Pavić postao, na Zapadu, samo odvratni „srpski nacionalista“, i tako karijeru zamenio sudbinom, odnosno – biografijom

Već neko vreme se pitam da li je Pavićev Hazarski rečnik (1984) živa ili mrtva knjiga. Pogled na elektronski katalog Narodne biblioteke Srbije kaže mi da se i dalje, svake godine, rutinski pojavi novo izdanje ovog romana. Da je u pitanju bilo koji drugi roman, to bi bio siguran znak da je on i dalje živ. Međutim, pošto se ovde radi o Hazarskom rečniku, jedinom srpskom romanu koji je u svoje vreme bio ne samo svetski bestseler nego i revolucionarna knjiga koja je promenila način čitanja književnosti kao takve, to mi danas izgleda i malo i sitno.
Pa onda, da li jeste ili nije?

Kod Pavića je postalo uobičajeno to da se njegovim knjigama postavljaju pogrešna pitanja. To je zato što se pisac često igrao skrivalice sa svojim čitaocima. Recimo, svi su se pitali u koju su se konfesiju pretopili Hazari, a to pitanje samo skriva ono drugo, važnije: zašto su nestali?
Tako je bilo i s izjavama samog pisca.

Pavić je govorio za sebe da nema biografiju, već samo bibliografiju. I mnogi su poverovali da je zaista tako.

Ostatak teksta možete pročitati ovde:

Na 67-68. Festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, prikazano je u Velikoj sali Doma omladine ostvarenje Matije Miljević - Rajšić, "Pavićeva kutija za pisanje".

• „Pavićeva kutija za pisanje“ / Pavić – WritingBox
• r: Marija MiljevićRajšić (32’ 42”), Srbija, 2019. 

Delovi ovog dokumentarca prikazani su na RTS-u novembra meseca 2019, a u decembru je publika isto ostvarenje mogla da vidi u Parizu,u Srpskom kulturnom centru. Zbog epidemijske situacije, festivalska premijera filma je bila tek u aprilu 2021.

Dokumentarni film "Pavićeva kutija za pisanje" možete pogledati ovde:

Pariski izdavač "Atila" (Le Nouvel Attila) objavio je prvi put Pavićev roman Kutija za pisanje na francuskom jeziku, u prevodu Marije Bežanovske. Da podsetimo, isti izdavač je objavio reizdanje Hazarskog rečnika 2015. godine. gde je knjiga dobila nagradu za dizajn. Korice je i ovog puta dizajnirala Gabrijela Koze (Gabrielle Coze).

Pavićeva Kutija za pisanje je do sada prevedena na engleski, ruski, francuski, bugarski i gruzijski. Više o knjizi videti ovde